Ovih dana se pojavila i sve češće se može čuti kovanica „ nova normalnost“, za koju baš i nisam sigurna da je primenjiva, jer situacija u kojoj smo se svi našli na globalnom nivou jeste nova, ali je daleko od normalne. Pojava virusa COVID-19 je donela još gore dane od finansijske krize 2008. godine, obzirom da se sada pored finansijske pojavila i zdravstvena pretnja. Slobodno se može reći da je trenutno stanje jedna globalna oluja rizika koja donosi savršeno tlo za pojavu prevara, jer su i ljudi i kompanije u ovakvim uslovima posebno ranjive.
Neke od šema prevara koje se mogu očekivati u ovakvim uslovima su:
- Krađa gotovine i /ili zaliha materijala i gotovih proizvoda;
- Krađa podataka (baze kupaca, dobavljača, kalkulacije cena, itd.) posebno od strane zaposlenih koji odlaze ili očekuju otkaz;
- Saradnja nekih zaposlenih sa dobavljačima ili kupcima, radi ostvarivanja lične koristi;
- Primljene duple fakture za obavljeni posao ,ili primljene fakture za neizvršene poslove;
- Fakturisanje nepostojeće prodaje, bilo postojećim ili fiktivnim kupcima;
- Plaćanje računa bez uobičajenih odobrenja.
Da bi bolje razumeli kako se odražava novonastala situacija prouzrokovana pandemijom na ponašanje zaposlenih, osvrnuću se na tri zajednička faktora svake prevare, tzv. trougao prevare ,koji je prvi osmislio Donald R. Cressey i koji se koristi prilikom otkrivanja prevara. Prema ovom autoru, trougao prevare čine : motiv, prilika i racionalizacija i uvek idu zajedno.
Dok razmišljate o trouglu prevare, razmislite o stvarnim životnim događajima koji se događaju oko vas. Kako pandemija utiče na ova tri faktora? Da li se može očekivati rast pojava nedoličnog ponašanja, rast prevara, manipulacija, krađa? Trougao prevara sugeriše da je odgovor DA!
Da li postoje motivi, pritisci za nedolično ponašanje?
Odgovor je vrlo jasan. Da, postoje, jer motivi za prevaru mogu biti različiti, ali se uglavnom pojavljuju kada se kod zaposlenog pojavi realna potreba za novcem , koja ga motiviše na prevaru. Svaki počinilac prevare susreće se sa nekom vrstom pritiska koji mu daje motiv za nedolično ponašanje, čak i ako je do sada imao visok nivo etičkog ponašanja. Situacija sa pandemijom daje visok nivo mogućih motiva jer je opstanak mnogih kompanija doveden u pitanje, jer su ugrožena mnoga radna mesta i nezaposlenost raste, a verovatno je očekivati da će nezaposlenost biti sve veća. U trenutnoj situaciji, svaka kompanija traži način za uštedu, a jedna od neposrednih mera je smanjenje radnih mesta ili smanjenje isplata zaposlenima. Kao što je iskustvo pokazalo, uz postojeće troškove života i nesigurnu budućnost već od početka sledeće godine, za neke zaposlene ovo može stvoriti motiv za vršenje prevare. Pored zaposlenih i menadžment će osećati pritisak da ispuni ciljeve poslovanja, iako je ugrožena finansijska stabilnost ili profitabilnost pravnog lica usled ekonomskih i privrednih uslova poslovanja u vreme pandemije.
Kakvo će opravdanje biti za nedolično ponašanje?
Počinitelji prevara imaju tendenciju da umanje dejstvo krivice u svom mozgu i zato različitim opravdanjima, racionalizuju svoje kriminalno, nepošteno ponašanje. Racionalizacija nedoličnog ponašanja je uvek prisutna, a u slučaju pandemije opravdanja bi mogla da budu: „Moj poslodavac nije bio uz nas zaposlene tokom ovih teških dana!“ „ Samo sam hteo da pozajmim, vratio bih kada prođe kriza“ „Vlada nije pružila dovoljno podrške!“ „Ja nisam kriv za ovakvu situaciju, morao sam da sačuvam radna mesta!“ „Bilo je neophodno prilagoditi se ovakvoj situaciji“
Kakve su mogućnosti za pojavu prevara?
Uslovi bilo koje krize ili elementarne nepogode, doprinose otvaranju novih mogućnosti, novih prilika za nemoralno ponašanje. Ova trenutna kriza samo dodatno pruža mogućnosti za pojavu nekog oblika prevare, jer je manje kontrole, manje pažnje na kriminalnim aktivnostima. Psihološki pritisak je dodatno povećan, pa je pažnja organizacije i rukovodstva usmerena na opstanak i preživljavanje, uz prisustvo straha za lično i zdravlje čitavih porodica.
Zbog toga se postavlja pitanje ,koliko se pažnje posvećuje strogom pridržavanju internih kontrola? Vrlo je moguće da će interne kontrole biti smanjene ili potpuno zanemarene u situacijama kada:
- Postoji pritisak da se brzo odgovori zahtevima tržišta i brzo isporuči roba;
- Postoji potreba izbora novih dobavljača, bilo zbog zatvaranja postojećih ili zbog nemogućnosti da isporuče potrebnu količinu;
- U želji da se poveća prodaja i održi nivo poslovanja, roba isporučuje novim, ne proverenim kupcima;
- Zbog bolesti i odsustvovanja zaposlenih sa posla se zanemaruje podela dužnosti ;
- Rukovodstvo usmerava pažnju na operativne mere, a smanjuje na mere kontrole protiv prevara;
- Rad od kuće doprinese davanju većih ovlašćenja pojedinim zaposlenima.
Da li je Vaš program za upravljanje rizikom od prevara spreman za ove izazove? Ako nije, ili sumnjate da nije, najbolji način da se odbranite od ove pretnje i zaštite svoju kompaniju je da ažurirate program upravljanja rizikom od prevara, prema trenutnoj situaciji. Tu posebno mislim na ključne delove, kao što su:
- Procena rizika od prevare
- Pregled postojećih internih kontrola
- Razvoj dodatnih kontrola
- Praćenje sistema kontrola
- Procena kontrolnog okruženja( kulture i etike)
- Komunikacija politike protiv prevare u uslovima pandemije.
Ako imate bilo kakve sumnje, komentare ili pitanja, možete me kontaktirati na gordana.matovic@gmkonsalting.com
Autor : Gordana Matović MSc, Diplomirani Forenzički računovođa, Predsednica Međunarodnog udruženja forenzičkih računovođa i revizora, Ovlašćeni računovođa, Sudski veštak za poslovne finansije, Konsultant Evropske Banke za obnovu i razvoj (EBRD) za program ASB. Gordana Matović ima dugogodišnje iskustvo u različitim poslovima revizije i kontrole iz oblasti forenzičkog računovodstva. Na čelu je odeljenja za prevenciju i istrage prevare, u GM Konsalting doo koja postoji od 2001. godine.