Prevara traži priliku i napada slabost!

Potpuno sam sigurna da svako od vas vodi računa o svom novčaniku. Sigurna sam da zaključavate vrata svog stana ili kuće gde živite, a možda ste ugradili i nadzorne sisteme. Većina štiti svoj novac i čuva ga u banci, i pazi na svoje kreditne kartice. To su sve uobičajene mere zaštite koje svaki pojedinac primenjuje da bi se zaštitio od krađe.

A šta je sa kompanijom?

Kako se braniti od prevara i krađa u kompaniji? Koja su područja rizika , na koja treba posebno obratiti pažnju? Svaka kompanija je drugačija; stoga su potrebe svake kompanije različite. Ono što je zajedničko za sve kompanije to je metod procene rizika od prevara koji se može i treba primeniti u svim kompanijama.

Procena rizika od prevare je prvi korak u prevenciji prevara, i osnova uspešnog menadžmenta rizikom od prevara. Cilj procene je da se utvrde kritične tačke koje mogu biti idealno mesto za pojavu prevara. Procena rizika od prevara je uglavnom hipotetička i cilj ove aktivnosti nije dizajniranje odbrane od prevare. Odbrane i kontrolne aktivnosti dolaze kasnije.

Procena rizika od prevare u svakoj kompaniji može biti sprovedena na razne načine, npr. preko upitnika, ili preko anonimnih anketa. Ipak, iz iskustva znam da je najlakši i najefikasniji način da okupite tim, razgovarate i tako napravite spisak identifikovanih rizika.

Ko će biti u Vašem timu za procenu rizika?

To zavisi prvenstveno od veličine kompanije i broja zaposlenih. Ako Vaša kompanija ima malo zaposlenih, recimo do 10, procenu rizika od prevare verovatno može da izvrši jedna osoba. Veće kompanije će formirati veći tim koji treba da uključi pojedince iz svakog operativnog područja: viši i srednji menadžment, prodaja, nabavka, računovodstvo, ljudski resursi, pravni sektor, itd.

Kako okupiti tim ljudi da proceni rizike od prevare, a da ne zvuči kao da tražite priznanje za neetično ili čak nezakonito ponašanje? Kako pokrenuti diskusiju , a da niko ne pomisli da je prisutan zato što ga sumnjičite za nešto? Jednostavno objasnite da je procena rizika od prevare hipotetička, jer to zapravo i jeste. Objasnite da nikoga ne optužujete za prevaru, već jednostavno tražite pomoć u naporima da se spreči pojava prevare.

Procena rizika od prevare daje svima priliku da pomognu u odbrani kompanije pre nego što do napada uopšte dođe. Zaštita kompanije od prevara je u interesu svih zaposlenih, jer prevare mogu da dovedu do finansijskih gubitaka, gubitka reputacije, pa čak i do otkaza.

Kada članovi tima shvate važnost procene rizika od prevare i važnost njihove uloge u tome, lako će prepoznati rizike i slabosti u svom radnom okruženju i svakodnevnom poslovanju. Uključivanje zaposlenih u proces procene rizika automatski povećava percepciju otkrivanja prevara među zaposlenima, jer postaju svesni mogućnosti pojave nedoličnog ponašanja, ali i činjenice da su važan faktor u zaštiti kompanije.

Procena rizika od prevare podiže svest o tome gde postoje slabosti u Vašoj kompaniji i može Vam pružiti fantastičnu osnovu za stvaranje (ili poboljšanje) kontrolnih aktivnosti. Iako rizici postaju očigledni, tokom procene ne treba predlagati rešenja. Rezultat procene treba da bude lista svih identifikovanih rizika, koji će biti osnova za uspostavljanje novih ili unapređenje postojećih kontrolnih aktivnosti.

Kao što sam naslov teksta kaže, prevara traži priliku i napada slabost. Zato je neophodno da znate gde ste ranjivi i gde su slabe tačke u vašoj kompaniji. Pravi način za to je procena rizika od prevara.

Ako Vam je potrebna pomoć i podrška, javite se da zajedno otkrijemo kakva je realna situacija u vašoj organizaciji!

Autor : Gordana Matović, MSc, Dipl. Forenzički računovođa

Gordana Matović ima dugogodišnje iskustvo u različitim poslovima revizije i kontrole iz oblasti forenzičkog računovodstva. Na čelu je odeljenja za prevenciju i istrage prevara, u GM Konsalting doo koja postoji od 2001. godine.

06/10/202006/10/2020

„Nova normalnost“-idealna prilika za pojavu prevara!

Ovih dana se pojavila i sve češće se može čuti kovanica „ nova normalnost“, za koju baš i nisam sigurna da je primenjiva, jer situacija u kojoj smo se svi našli na globalnom nivou jeste nova, ali je daleko od normalne. Pojava virusa COVID-19 je donela još gore dane od finansijske krize 2008. godine, obzirom da se sada pored finansijske pojavila i zdravstvena pretnja. Slobodno se može reći da je trenutno stanje jedna globalna oluja rizika koja donosi savršeno tlo za pojavu prevara, jer su i ljudi i kompanije u ovakvim uslovima posebno ranjive.

Neke od šema prevara koje se mogu očekivati u ovakvim uslovima su:

Krađa gotovine i /ili zaliha materijala i gotovih proizvoda;
Krađa podataka (baze kupaca, dobavljača, kalkulacije cena, itd.) posebno od strane zaposlenih koji odlaze ili očekuju otkaz;
Saradnja nekih zaposlenih sa dobavljačima ili kupcima, radi ostvarivanja lične koristi;
Primljene duple fakture za obavljeni posao ,ili primljene fakture za neizvršene poslove;
Fakturisanje nepostojeće prodaje, bilo postojećim ili fiktivnim kupcima;
Plaćanje računa bez uobičajenih odobrenja.

Da bi bolje razumeli kako se odražava novonastala situacija prouzrokovana pandemijom na ponašanje zaposlenih, osvrnuću se na tri zajednička faktora svake prevare, tzv. trougao prevare ,koji je prvi osmislio Donald R. Cressey i koji se koristi prilikom otkrivanja prevara. Prema ovom autoru, trougao prevare čine : motiv, prilika i racionalizacija i uvek idu zajedno.

Dok razmišljate o trouglu prevare, razmislite o stvarnim životnim događajima koji se događaju oko vas. Kako pandemija utiče na ova tri faktora? Da li se može očekivati rast pojava nedoličnog ponašanja, rast prevara, manipulacija, krađa? Trougao prevara sugeriše da je odgovor DA!

Da li postoje motivi, pritisci za nedolično ponašanje?

Odgovor je vrlo jasan. Da, postoje, jer motivi za prevaru mogu biti različiti, ali se uglavnom pojavljuju kada se kod zaposlenog pojavi realna potreba za novcem , koja ga motiviše na prevaru. Svaki počinilac prevare susreće se sa nekom vrstom pritiska koji mu daje motiv za nedolično ponašanje, čak i ako je do sada imao visok nivo etičkog ponašanja. Situacija sa pandemijom daje visok nivo mogućih motiva jer je opstanak mnogih kompanija doveden u pitanje, jer su ugrožena mnoga radna mesta i nezaposlenost raste, a verovatno je očekivati da će nezaposlenost biti sve veća. U trenutnoj situaciji, svaka kompanija traži način za uštedu, a jedna od neposrednih mera je smanjenje radnih mesta ili smanjenje isplata zaposlenima. Kao što je iskustvo pokazalo, uz postojeće troškove života i nesigurnu budućnost već od početka sledeće godine, za neke zaposlene ovo može stvoriti motiv za vršenje prevare. Pored zaposlenih i menadžment će osećati pritisak da ispuni ciljeve poslovanja, iako je ugrožena finansijska stabilnost ili profitabilnost pravnog lica usled ekonomskih i privrednih uslova poslovanja u vreme pandemije.

Kakvo će opravdanje biti za nedolično ponašanje?

Počinitelji prevara imaju tendenciju da umanje dejstvo krivice u svom mozgu i zato različitim opravdanjima, racionalizuju svoje kriminalno, nepošteno ponašanje. Racionalizacija nedoličnog ponašanja je uvek prisutna, a u slučaju pandemije opravdanja bi mogla da budu: „Moj poslodavac nije bio uz nas zaposlene tokom ovih teških dana!“ „ Samo sam hteo da pozajmim, vratio bih kada prođe kriza“ „Vlada nije pružila dovoljno podrške!“ „Ja nisam kriv za ovakvu situaciju, morao sam da sačuvam radna mesta!“ „Bilo je neophodno prilagoditi se ovakvoj situaciji“

Kakve su mogućnosti za pojavu prevara?

Uslovi bilo koje krize ili elementarne nepogode, doprinose otvaranju novih mogućnosti, novih prilika za nemoralno ponašanje. Ova trenutna kriza samo dodatno pruža mogućnosti za pojavu nekog oblika prevare, jer je manje kontrole, manje pažnje na kriminalnim aktivnostima. Psihološki pritisak je dodatno povećan, pa je pažnja organizacije i rukovodstva usmerena na opstanak i preživljavanje, uz prisustvo straha za lično i zdravlje čitavih porodica.

Zbog toga se postavlja pitanje ,koliko se pažnje posvećuje strogom pridržavanju internih kontrola? Vrlo je moguće da će interne kontrole biti smanjene ili potpuno zanemarene u situacijama kada:

Postoji pritisak da se brzo odgovori zahtevima tržišta i brzo isporuči roba;
Postoji potreba izbora novih dobavljača, bilo zbog zatvaranja postojećih ili zbog nemogućnosti da isporuče potrebnu količinu;
U želji da se poveća prodaja i održi nivo poslovanja, roba isporučuje novim, ne proverenim kupcima;
Zbog bolesti i odsustvovanja zaposlenih sa posla se zanemaruje podela dužnosti ;
Rukovodstvo usmerava pažnju na operativne mere, a smanjuje na mere kontrole protiv prevara;
Rad od kuće doprinese davanju većih ovlašćenja pojedinim zaposlenima.

Da li je Vaš program za upravljanje rizikom od prevara spreman za ove izazove? Ako nije, ili sumnjate da nije, najbolji način da se odbranite od ove pretnje i zaštite svoju kompaniju je da ažurirate program upravljanja rizikom od prevara, prema trenutnoj situaciji. Tu posebno mislim na ključne delove, kao što su:

Procena rizika od prevare
Pregled postojećih internih kontrola
Razvoj dodatnih kontrola
Praćenje sistema kontrola
Procena kontrolnog okruženja( kulture i etike)
Komunikacija politike protiv prevare u uslovima pandemije.

Ako imate bilo kakve sumnje, komentare ili pitanja, možete me kontaktirati na gordana.matovic@gmkonsalting.com

Autor : Gordana Matović MSc, Diplomirani Forenzički računovođa, Predsednica Međunarodnog udruženja forenzičkih računovođa i revizora, Ovlašćeni računovođa, Sudski veštak za poslovne finansije, Konsultant Evropske Banke za obnovu i razvoj (EBRD) za program ASB. Gordana Matović ima dugogodišnje iskustvo u različitim poslovima revizije i kontrole iz oblasti forenzičkog računovodstva. Na čelu je odeljenja za prevenciju i istrage prevare, u GM Konsalting doo koja postoji od 2001. godine.

11/07/202006/10/2020

Korporativni psihopata

Postoji jedan tip ličnosti koji se čini da ima veću motivaciju da izvrši prevaru nego ostali tipovi ličnosti, a poznat je kao „korporativni psihopata“ (Klark 2005). Kanadski psiholog, dr Robert Her, identifikovao je sledećih osam osobina koje karakterišu ovaj tip ličnosti:

Šarmantan i ljubazan
Ogroman osećaj sopstvene vrednosti
Patološki lažov
Veoma vešt manipulator
Nedostatak osećaja kajanja
Pokazuje površne emocije
Nedostatak empatije
Ne prihvata odgovornost za sopstvene postupke.

Osobe sa ovim osobinama često stignu do najviših funkcija unutar kompanije. Ono što je zanimljivo, je da ne postoji mnogo toga što ih razlikuje od ljudi na visokim funkcijama u organizovanim kriminalnim grupama. Ipak, veoma mali broj kompanija ima dovoljno dobar odsek za ljudske resurse gde bi se ove crte ličnosti mogle prepoznati kod kandidata pre nego što on dobije posao u kompaniji. Korporativne psihopate su veoma vešte u prikrivanju ovih osobina kada dospeju u organizaciju, tako da ih je tada teško otkriti.

Doktor Her naglašava da posedovanje nekih od ovih osobina ne upućuje na to da je osoba korporativni psihopata, već da mora da poseduje skup svih navedenih osobina. Ipak, ukoliko posmatramo generalne direktore i druge menadžere koji su odgovorni za velike prevare koje su vodile propasti tih kompanija, možemo postaviti nekoliko zanimljivih teza. Ono što je zajedničko za te osobe je da su imali neverovatnu želju za napredovanjem do najviših funkcija koje nose novac i odgovarajuću moć nad kolegama, zatim, pravili su dugoročne planove kako to da izvedu, služe se lažima i obmanom, bez osećaja krivice i u stanju su da manipulišu ljudima na bilo koji način kako bi ostvarili svoje ciljeve.

Veoma mali broj ljudi uspe da prozre kroz masku koju ovi ljudi stvore. Često se za njih misli da su vredni, šarmantni i inteligentni. Najčešće samo oni koji tim ljudima nisu potrebni za ostvarivanje njihovih ciljeva, čime i nisu u fokusu njihove pažnje, mogu da naslute šta se krije ispod površine.

Ljudima sa ovakvim osobinama nije teško da od poštenih ljudi dobiju ono što žele. Čest je slučaj da u pozivnom centru kompanije, operater oda neku poverljivu informaciju, a da nije ni svestan da je prevaren , već misli da je pomogao klijentu.

To je slučaj kada kompanija bude žrtva prevare i uz najbolji stepen kontrole i sa poštenim osobljem – zaposleni reše da zaobiđu neko pravilo kako bi klijentu pružili bolju uslugu.

MI ČUVAMO DOBRE BIZNISE OD LOŠIH LJUDI!

Ekspertski tim  predvodi Gordana Matović, MSc, Diplomirani Forenzički računovođa, Predsednica Međunarodnog udruženja forenzičkih računovođa i revizora,  Sertifikovan menadžment konsultant(CMC) sa više od 15 godina iskustva u menadžment konsaltingu, Ovlašćeni računovođa, Sudski veštak za poslovne finansije,  Konsultant Evropske Banke za obnovu i razvoj (EBRD) za program ASB.